Oblasti rada

Postupak razvoda braka pokreće se podnošenjem tužbe ili predloga za sporazumni razvod braka nadležnom sudu. Ako supružnici postignu dogovor o starateljstvu nad decom, izdržavanju i podeli imovine, postupak se pokreće sporazumnim predlogom i znatno je brži i jednostavniji. U suprotnom, ukoliko nema dogovora o nekom od ovih pitanja, postupak se može pokrenuti isključivo tužbom i u tom slučaju odluku o svim važnim pitanjima donosi sud.

Trajanje postupka razvoda braka zavisi od načina na koji se postupak pokreće i od složenosti slučaja. Sporazumni razvod, kada su supružnici saglasni o svim bitnim pitanjima, može biti okončan relativno brzo, najčešće na jednom ročištu. Sa druge strane, razvod po tužbi može trajati duže, u zavisnosti od broja spornih pitanja između supružnika, potrebe za izvođenjem dokaza i efikasnosti Centra za socijalni rad u davanju stručnog nalaza i mišljenja.

Odluku o starateljstvu nad decom donosi sud, vodeći računa o najboljem interesu deteta. Sud procenjuje niz okolnosti, kao što su uzrast deteta, emocionalna vezanost, uslovi života, sposobnost roditelja da brinu o detetu i međusobna saradnja roditelja. Pre donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava sud je u obavezi da pribavi stručni nalaz i mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad. Ukoliko je razvod pokrenut sporazumnim predlogom sud može doneti odluku o zajedničkom starateljstvu. U suprotnom, ukoliko je postupak pokrenut tužbom, sud ne može doneti ovakvu odluku već dete mora poveriti jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Dete ne može samostalno da odluči sa kojim roditeljem će živeti, ali njegovo mišljenje sud uzima u obzir u zavisnosti od uzrasta i stepena zrelosti. Dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno na sudu izraziti svoje mišljenje sa kojim roditeljem želi da živi. Sud nije vezan mišljenjem deteta, već isti sam procenjuje šta je u najboljem interesu deteta. Ključnu ulogu pri donošenju ove odluke, pored suda, ima Centar za socijalni rad koji u svom stručnom nalazu i mišljenju daje predlog kome treba da pripadne starateljstvo nad detetom.

U Srbiji ne postoji unapred zakonom propisan fiksni iznos minimalne alimentacije. Ona se menja svakog meseca, i ista je jednaka sumi koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu. Navedena suma se deli na oba roditelja, po pravilu na jednake delove, s obzirom na to da su oba roditelja dužna da izdržavaju svoje dete. Međutim, veoma često sud ovaj iznos podeli nejednako, u korist onog roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo. Ovako dobijen iznos alimentacije  ne vezuje sud, tako da se u praksi veoma često alimentacija određuje i u nižem iznosu.

Može. Alimentacija se može promeniti (povećati ili smanjiti) ukoliko dođe do bitnih promena okolnosti, koje su bile osnov za njeno određivanje. To može uključivati promenu prihoda roditelja koji plaća izdržavanje, povećanje potreba deteta (npr. školovanje, zdravstveni troškovi) ili druge relevantne okolnosti. U takvim slučajevima, zainteresovana strana može pokrenuti postupak pred sudom radi izmene ranije utvrđene alimentacije. Ne postoji rok za podnošenje tužbe radi izmene odluke o visini alimentacije, niti ograničenje u pogledu toga koliko se puta ista može podneti.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Zajednička imovina se može podeliti za vreme trajanja braka ili nakon prestanka braka. Ista se po pravilu deli ravnopravno, na jednake delove, osim ukoliko postoji drugačiji sporazum ili dokazi koji opravdavaju drugačiju podelu. U postupku podele uzimaju se u obzir doprinosi supružnika, kako finansijski tako i nefinansijski (vođenje domaćinstva, briga o deci i sl.). Podela zajedničke imovine ne može se vršiti u postupku za razvod braka, osim ukoliko je isti pokrenut na osnovu sporazumnog predloga.

Zavisi. Kredit podignut tokom trajanja braka se po pravilu smatra zajedničkom obavezom supružnika, ukoliko je korišćen za potrebe bračne zajednice (npr. kupovina stana, adaptacija, zajednički troškovi itd). Ukoliko supružnik koji je nosilac kredita, nakon razvoda braka sam nastavi otplatu, ima pravo da potražuje polovinu otplaćenog iznosa od drugog supružnika, sa pretpostavkom da su njihovi udeli u sticanju bračne imovine jednaki. Ukoliko se tokom postupka dokaže da je kredit podignut isključivo za lične potrebe jednog od supružnika, isti  ne bi imao prava da nakon razvoda potražuje deo od drugog supružnika.

Ne u potpunosti. Vanbračna zajednica u Srbiji može imati određene pravne posledice slične braku, ali nije u potpunosti izjednačena sa brakom. Vanbračni partneri imaju određena prava i dužnosti supružnika, u skladu sa zakonom. Vanbračni partneri izjednačeni su u pogledu sticanja i podele zajedničke imovine, kao i prava i obaveza na izdržavanje svojih partnera. Najznačajnija razlika između vanbračne zajednice i braka je to što vanbračni partneri nemaju pravo da naslede jedni druge.

Nasilje u porodici može se prijaviti policiji ili javnom tužilaštvu. Prijava se može podneti lično, telefonom ili u pisanoj formi, a nadležne institucije su dužne da odmah reaguju i preduzmu mere radi zaštite žrtve. Odmah nakon prijave i nakon procene rizika, nadležni policijski službenik određuje hitnu meru petencijalnom učiniocu, i to: meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici pre svega pružaju nadležni centri za socijalni rad kao i druge organizacije i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.